Само ме воли

Овај пут, мало за промену, поезија…

Чувај ову сузу на длану и запамти да је она ја.
У њу сам замешала цело своје постојање.
У њој је моја чежња, моја љубав, сваки мој страх.
У њу сам ушушкала, певајући им успаванку,
сваки свој дрхтај и стрепњу.
Чувај је на длану и не дозволи да пресахне.
Она је ушће свих мојих токова.
Сви осмеси, свака шала, сваки уздах,
сваки мој откуцај срца, чине је живом.
Зато је чувај. Види у њој мој одраз и пригрли је.
Нека се осећа вољено.
Када пођеш на спавање, пожели јој лаку ноћ.
Свако јутро је пробуди пољупцем и
шапни јој најнежније речи љубави.
Види у њој сјај мог ока и примети да гледа у тебе.
Чувај је и нека ти буде вечно на длану.
Нека осети откуцаје твога нежног срца.
Чувај је и запамти – она је ја.
Али, нека она буде ја само када нисам ту.
Нека ти прави друштво кад ме нема,
али када сам крај тебе, дозволи да будем једина.
Ту сузу преда мном не помињи
и пусти да те љубоморно привијем уз себе.
Сву пажњу тада преусмери на мене и,
као што на длану чуваш њу, мене држи у срцу,
и не дај да ме ико истргне из његове топле сигурности.
Пусти да верујем да ћеш увек бити мој.
Не дозволи да икада пресушим попут сузе
и у виду сећања нестанем из твога живота.
Само ме воли.
Сачувај ме.
Сачувајмо нас.
Задржимо наше лепршаве, хелијумске сате.
Будимо љубав.
Будимо увек они исти, с почетка.
Немојмо угасити ту нашу искричаву међузависност.
Само ме воли.