Parada ponosa

Svake godine se raspravlja o tome da li će parada „ponosa“ biti održana i svake godine se iznova pokreće pitanje zdravorazumskog rezonovanja ljudi na samom vrhu vlasti u Srbiji. I ti isti ljudi i dalje imaju podeljeno mišljenje kad je LGBT populacija u pitanju. Neki čak i ne podržavaju tako nešto, ali se plaše za ugled zemlje, što, morate priznati, čini jednu kontradiktornost. Jer, složićete se, takva parada ne može, na moralnom nivou, koliko god to diskriminišuće zvučalo, podići ugled ove ionako dovoljno posrnule države, već naprotiv – može je samo još više srozati.
I dok se oni na vlasti plaše zbog političkih pitanja i ulaska u Evropsku uniju, zbog čega se verovatno i ugledaju na njene članice, šta o tome svemu misli narod?
Narod se većinom ne slaže sa održavanjem parade, tj. isticanjem nečega što, samo po sebi, ne bi trebalo da se ističe. Ali, ko narod uopšte i pita za mišljenje?
Živimo u demokratskom društvu, u kom bi glavna i vrhovna trebalo da bude upravo vlast naroda, a mi smo postali samo beznačajne lutke kada je naš sopstveni život u pitanju. Gde li je narod kada se donose ovakve odluke?
Da li i građani tu treba da se pitaju nešto? U današnje vreme postoji samo nekoliko ljudi koji u Srbiji donose odluke i oni kao da su programirani da „strateški i planirano“ odgovaraju na sva pitanja od značaja za ostale.
Svako ko živi na ovoj planeti ima pravo da sam odlučuje o svom životu. I sigurno su mnogi od pripadnika LGBT populacije dobri ljudi, a neki i loši, uostalom, kao i u svakom kutku Zemlje i u bilo kojoj društvenoj grupi. Smatram da im ne treba suditi po njihovom seksualnom opredeljenju, ali kao što već rekoh, njihovo seksualno opredeljenje je samo njihovo i mislim da treba da ga zadrže za sebe i sačuvaju svoj ponos, na onaj način na koji je to najlogičnije.
Mislim da su oni ljudi kao i svi ostali i da se ne razlikuju od mene i drugih ni na koji način (sem po intimi svoje spavaće sobe) i baš zato što su isti kao i mi, ne treba ni na taj način da odudaraju od naših života. Njihova intima treba da ostane ništa drugo do, upravo to- intima. Jer, koji heteroseksualac paradira ulicom i govori svima šta radi iza zatvorenih vrata? Dobro, ima i takvih, ali i za njih se smatra da nisu normalni.
Ljudski deo mene, deo koji se zalaže za prava svih ljudi, različitosti i odlučivanja, na njihovoj je strani i poštuje ljubav za koju se zalažu. Potpuno razumem potrebu da budeš sa osobom koju voliš i da ti bude dozvoljeno da tu vezu ozakoniš. S te strane, razmišljajući racionalno, zalažem se za to da se dozvoli zaključivanje brakova između pripadnika LGBT zajednice. Međutim, religiozni deo mene, teški moralista koji izvire iz svake pore, čak i dok govorim ove reči, buni se i govori da je to sve neprirodno. Svi se slažemo da je čovek stvoren da voli različit pol, da smo u svrhu produženja vrste i opstanka napravljeni i prirodno nam je da na taj način funkcionišemo. Sve drugo, prosto, nije prirodno. Ali, postoji. A time što se zabranjuje neće se iskoreniti. I zato jesam za to da se dozvole prava, ali bez paradiranja i isticanja različitosti. Svaka osoba je različita i bez da o tome javno trubi. Dakle, jesam za to da imaju ista prava, ali nisam za održavanje parade ponosa, koja je ništa drugo, nego privljačenje pažnje i izazivanje netolerancije.

Zalažem se za prava svih, zalažem se za ljubav, za porodicu, za vaspitanje, sve što je pristojno i dobro. Ako se neko ne uklapa u kalupe društva, ne znači da je, samim tim, loš čovek i da mu ne treba dozvoliti da ima prava i da živi na način na koji oseća da treba. Ne razumem mnoge stvari na svetu, ali to što ih ja ne razumem ili ne podržavam, ne znači da će one nestati. Ukoliko nam se ne sviđa šta neko radi, ne treba automatski da tu osobu otpišemo i pravimo se da ne postoji. Uostalom, niko od nas nije tu da sudi. Svi smo ovde sa ciljem, a taj cilj nije da gledamo šta drugi rade i upiremo prstom. Svačiji cilj je tolerancija, strpljenje, trpljenje, sloga i mir. A iznad svega toga ljubav prema svim pripadnicima ovog sveta i ovog života, čime god se oni bavili i šta god radili. Tu smo da jedni druge volimo i praštamo međusobno. I zato, umesto da upiremo prstom u tuđi trn u oku, treba da se prvo postaramo da svoj balvan izvadimo. Tada će nam biti mnogo bolje.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s