Туга

Пре свега, желим свима да честитам Бадњи дан и Божић, да га у миру проведу са породицом. Пошто сутра вероватно нећу стићи, данас ћу, опет ако стигнем, поставити два текста.

Последњих дана много ме потреса чињеница да људи шаљу децу у прошњу. Поред тога што је илегално, противно је и свим моралним и људским законима. Синоћ, улазим у продавницу, а они на снегу стоје, мокри, чупави и мали и потпуно неадекватно обучени за временске услове напољу. Њих четворо. Стоје, трчкарају, не мирују, као и сва деца, играли би се, не радили ништа или, чак, спавали, с обзиром да је било пола десет увече. Без обзира на хладноћу, можда поспаност, прехладу или шта слично, они су ту, стоје и моле за неки динар. На Стевановом лицу видим да му фали тачно две секунде да заплаче, а ни ја нисам далеко. Питао их је, каже, зашто просе и шта им родитељи раде, на шта је добио одговор да и родитељи раде исто, а просе јер немају шта да једу. Али, родитељи сав новац узимају од њих и ако се не врате макар са хиљаду динара дневно, грде их или, вероватно и лако могуће, туку и малтретирају, а новац троше у кафани. Гледам, слушам и не верујем. Знам да тога има све више и неизмерно сам тужна што је то тако. Та деца се од малена уче да искају, немају детињство, оне безбрижне радости и игре, расту у људе који ће, вођени родитељским примером, можда бити исти такви родитељи. Ти исти родитељи кваре здравље, мир и сигурност своје деце, одузимају им оно највредније што дете као дете може да има, одузимају им безбрижност и детињство, навикавају на лоше, а те лоше често прерасту у нечасне и још горе ствари попут џепарења, крађе, провала и слично. Кад их видим, аутоматски се сетим свог детињства и захвална сам родитељима што су га таквог омогућили. Насупрот томе, врло сам тужна и потресена што та деца, као и многа друга која су на њиховом месту, неће једног дана тако размишљати, већ сада тако не мисле и криве своје родитеље за то што морају да буду ту где јесу. Тој деци, тим малим људима, који ће једног дана израсти у велике људе, а неће знати да живот није само оно на шта су од малена научени, треба помоћ. Сва та мала, смрзнута, мокра, чупава лица вапе за загрљајем у суботу ујутру, пољупцем у чело и топлим доручком, док гледају цртаће и играју се или уче, ураде домаће задатке и можда прочитају нешто или нађу хоби који они сами желе. Можда их овај живот очврсне, сигурно је да ће морати, али, зар је потребно да деца од шест, седам година буду чврста? Потребно је да буду деца, а то су изгубили оним даном када су први пут стали испред те продавнице, први пут кад је родитељ повисио глас или подигао руку на њих јер нису донели замишљени износ новца, кад су први пут остали гладни јер је родитељ потрошио новац у кафани, новац који су они измолили из страха, својом слаткоћом. Али, неће годинама тако бити. Расту и људи више неће хтети да се сажале на њих, рећи ће им да иду да раде, па да зараде, а они ће долазити кући без захтеваног износа, па кад добију батине једном или други пут, бациће се у страшње радње, да би тај новац добавили. Треба ли од деце правити криминалце, да ли ти родитељи имају милости, где је правда и да ли се ико пита исто ово? Да ли постоји могућност и, ако постоји, која је, да се та деца спасе и склоне од таквог живота? Да ли ће ико њих да погледа?

Много пута понављам, али заиста је тако. Тужна сам, тужан је сваки атом мог бића, тужно је и оно дете у мени и одрастао човек и особа која ће једном, надам се, имати своје дете. Тужна сам јер толико људи не може да добије дете, а жели то свим срцем, волели би га и дали му и срце и душу и тело и све што имају и што су научили, а људи који имају децу, шаљу их на улицу да се мрзну, гладују и понижавају. Немају право на празнике, одмор нити викенде. Та деца немају право да буду стидљива, да буду индивидуе, морају да буду исти, шаблонски постављени пајаци за лаку зараду родитељима који их не воле. Уместо да раде, зарађују и третирају ту децу на прави начин, терају их на страшне ствари и убијају у њима праве њих. Поред свега што им одузимају, одузимају им живот. Има ли краја том зачараном кругу?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s