Ако

Као што сам и обећала, још једна објава за данас. Ово је једна од мојих песама, која ми је много драга, чак најдража коју сам написала. Мало за промену, да не буде стално проза.

Ако успеш да измамиш осмех на још сузно лице,
ако у највећој градској буци умеш да чујеш цвркут птице.
Ако и поред свог гнева нежним гласом збориш,
ако и поред патњи које ти наносе, људе волиш.

Ако ти душа у болу грца, а ти упркос томе не тужиш,
ако све око тебе је лоше, а ти околину не ружиш.
Ако и поред свег’ што се црни ти успеш да сачуваш белину душе,
ако и поред свих разарајућих киша умеш да у себи носиш суше.

Ако те обузме дрхтај и немир, а ти успеш да останеш јак,
ако са молитвом, вером и надом успеш да одагнаш сваки мрак.
Ако и поред бујице снова прибраност и свест задржиш,
ако онога кога волиш, чак и у ономе што ти се не свиђа, подржиш.

Ако снове своје успеш да оствариш, без да туђе уништиш,
ако другоме помогнеш, а награду не тражиш.
Ако сачуваш скромност и не заиштеш више од онога што ти заиста треба,
ако умеш да љубиш ближњег и поделиш са њим кору хлеба.

Ако умеш да не лажеш, а истином људе не повредиш,
ако у бици против нечовештва успеш да победиш.
Ако успеш да сачуваш доброту душе и широко срце довека,
тада ће сви у теби видети правог и истинског човека.



Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s